liMESArt

PRIJEPOLJSKI "PREPOROD"

limesart | 24 Mart, 2011 18:55

Znao je Mula Mustafa Bašeskija kada nas je još onda upozorio “sve što je zapisano ostaje a što se pamti iščezne“ Jah , moj brajko poslije toliko godina upozorenja, mi ko svaki hajvan, frtalj sahat pamtimo i onda kad dođe vakat da nam nešto treba, udarimo tutanj, tražimo, ištemo, molimo, pozivamo u pomoć neke druge umne ljude pa i eto ko sad a i ko iprije zovni hodžu, morebit da je on nešto zapiso...

Plaho sam se obradovo kada si mi moj ahbabu ovo reko da se prisjetim malo unazad dvajestak godina kad smo ono osnovali u Prijepolju u ovoj čudnoj varoši, kulturno društvo „Preporod“ da nastavimo tradiciju o očuvanju našek identiteta. Bogomi dvajes prošlo a i kroz glavu mnogo šta prošlo i ošlo, deveralo se i svakakav belaj tutnjo i kroz glavu i kroz vrijeme.

Ko, velim ti onda, kako da neću u „Preporod“ pa ja drugo i ništa i ne znam raditi nego se batrgati po kulturi, jes i odmah mi se vratiše godine kad se prisjetih prve knjige što mi je tutnuše u čitonici u ruke „Junačke pjesme o Marku Kraljeviću“, jes vala istina a ja u petoj naučio i čitati i pisati latinicu a ona slova iz te Markove knjige sva kitnjasta i šarena...

Ama takav vakat bio , vele komunizam i mora se po zakonu učiti... Jah moj brajko, ko bi reko da ćemo devedesete tražiti svoj identitet ne sluteći da će nam ga po ko zna koji put oduzimati... Uz kahvu na Mejdanu počesmo tabiriti , Ferko Ića i ja šta nam valja činiti i da vršimo pripreme oko osnivanja odbora ovdje.Kontali ko će nam se pridružiti, hoće li prifatiti članstvo..Ma imala je ova čaršija vazda sposobnih ljudi i u znanju i u zvanju ali je uvije čudno bilo da su čaršija i neke familije ovako što bi se reklo gradske „odudarale“ od svoje vjere i pripadnosti, ko vele oni su pravi komunisti...ja koji s3e nisam bavio politikom nisam znao ni šta je taj poltron, dok nisam shvatio da su to upravo neke familije muslimanske koje su uz vlast radi svog interesa i poslušnih funkcija... Ja sam do tih devedesetih bio stalno u nekim grupama , kulturno umjetničkim društvima, književnom klubu, pozorištu, ne shvatajući da tako gubim ono što pripada meni, gubim svoj kulturni identitet.

Tu veče poslije te muhabet kahve sa jaranima, ja vala ne zaspah, vintajući po glavi kako će to biti sjajno da pokažemo da su Muslimani naučnici, pisci, umjetnici.... Znao sam ja i tada o nekim našim piscima i pjesnicima koji su obilježili jednu književnu epohu mog naroda, ali ovdje je malo bilo tih knjiga i u biblioteci a u školi se o njima nije ni slova progovorilo osim Skenderova „Majka Knepoljka“ a zafaljujući Aleksi Šantiću velikom bosanskom pjesniku očuvale su se i neke naše riječi, riječi iz bosanskog jezika. Veli Ferko . znaš ti Meša da postoji bosanski jezik,- ama nisam mazlum Ferko nego kad će ga uvesti u škole... E kako se on nasmija tome pitanju..Mi ćemo ga uvesti, „Preporod“... svu noj dragu neki filmovi mi po glavi, biće vako, biće nako...Pravićemo priredbe iz života Muslimana, običaje...

Sve pripremljeno, za osnivačku skupštinu u Domu revolucije. Svako ima svoj zadatak, organizacioni odbor, sve fina imena u njemu... Ona velika sala dupke puna, ko šibica.. Ja dobio opet moj poso, voditelj i što bi rekli danas moderator. Milo mi , malo trema jer su tu i zvanice iz Bosne i Hercegovine, iz Sarajeva , Pazara Sjenice..Nek mu dragi Allah podari Dženet mali a veliki čovjek prof.dr. Atif Purivatra, dr. Enes Pelidija...Ma priča je priča ali kad Muaz Borogovac udari u šargiju pa viknu iz grla bijela, mila majko, kad se prolomi sala reko bi gruhaju jal topovi jal gromovi...Godinama se nije čula šargija, a vala ni danas je u ovoj varoši niko i ne zna svirati...

Izabralo se rukovodstvo, najdemokratskija skupština, pred publikom se birali delegati – članovi odborai prvaci... Bez primjedbe..Vala izabrani oni koji su i školovanui i koji mogu odgovoriti zahtjevima „Preporoda“.. bila je Greta, Džiba ...

Šta li se danas dešava sa imenom po kome su se Bošnjaci prepoznavali...